Санджак Охрид

Эта статья находится на начальном уровне проработки, в одной из её версий выборочно используется текст из источника, распространяемого под свободной лицензией
Материал из энциклопедии Руниверсалис
Санджак
Санджак Охрид
тур. Ohri Sancağı, алб. Sanxhaku i Ohrit, англ. Sanjak of Ohrid
Герб
Герб
 
 
1395 — 1864
Столица Битола, Охрид
Население сербы, албанцы и македонцы

Санджак Охрид (тур. Ohri Sancağı, алб. Sanxhaku i Ohrit, англ. Sanjak of Ohrid) — один из санджаков Османской империи на территории Балканского полуострова, основанный в 1395 году. Часть его находилась на территории Прилепского королевства в Македонии, которым управлял османский вассал, королевич Марко, вплоть до своей смерти в битве при Ровине в 1395 году.

Административное деление

Когда Охридский санджак был создан в 1395 году, он стал частью эялета Румелия и одним из его самых ранних османских санджаков[1]. До того, как он стал частью Османской империи в 1395 году, его первоначальная территория принадлежала королевству Марко Мрнявчевича[2][3]. В начале столицей санджака был город Битола, а позднее — Охрид, таким образом, он также упоминается в источниках как санджак Манастир (или Битола)[4].

Территория санджака Охридского менялась с течением времени.

В 1406 году санджакбеем Охрида был Джунейд Айдынский[5]. В 14641465 годах санджакбеем санджака Охрид был Баллабан Бадера, прославившийся своими битвами против Скандербега, заменивший на этом посту Шеремет-бея[6][7]. Хотя Халил Иналджик объясняет, что санжак Эльбасан был основан сразу же после того, как крепость Эльбасан была построена в 1466 году, на основе записей Турсун-бея существует вероятность того, что Эльбасан изначально был частью Санджака Охрид[8].

Официальные османские переписи населения (тур. Tapu tahrir defterleri) были организованы в 1467, 1519 (коллективная перепись) и 1583 годах на территории санджака Охрид[9][10].

Перепись с начала XVI века показала, что Охридский санжак имел казы (уезды) Охрид, Дебар, Акчахисар (Круя) и Мат, а также имел 4 города, 6 крепостей, 849 деревень, 32 648 христианских семей и 623 мусульманских семьи[11].

По переписи 1583 года в составе санджака Охрид было три казы, которые делились на 13 нахий[12]. После более позднего расширения в составе санджака Охрид было 22 нахии, 6 нахий в Македонии и 16 нахий в Албании[13] . В этом санджаке было значительное присутствие этнических албанцев[14].

Осенью 1794 года Кара Махмуд Бушати, который был пашой Скутари, получил контроль над санджаком Охрид[15]. В течение 17961817 годов Охридским санджаком управлял Мухтар-паша, сын Али-паши Янинского[16] . С 1820 по 1831 год санджак Охрид был поставлен под контроль другого паши Скутари, Мустафы Решит-паши Бушати[17].

Административное деление Румелийского эялета было реформировано на основе султанского хатишерифа от 21 июня 1836 года, и территории его санджаков были существенно изменены, в то время как Охридский санджак Охрид стал личным доменом (арпаликом) валиде-султан[18]. До 1864 года Охридский санджак был частью эялета Манастир, в то время как каза Круя была временно включена в состав санджака Скутари[19][20]. После создания в 1864 году вилайета Манастир Охридский санджак прекратил свое существование и его территория была включена в состав санджака Битола (учрежденного как санджак, отдельно от санджака Охрид, в 1826 году)[21][22].

История

Дорофей, архиепископ Охридский, его клирики и бояре были изгнаны в Стамбул в 1466 году, вероятно, из-за их антиосманской деятельности во время восстания Скандербега[23]. В 1467 году многие христиане из Скопье, Охрида, Серр и Кастории были насильственно депортированы в Эльбасан, новую османскую крепость в Албании[24].

Крестьяне Охридского восстания участвовали в течение десяти лет в антиосманском восстании 1564 года крестьян из Мариово и Прилепа[25]. 25 июля 1571 года было предложено разделить Охридский санджак на две части, чтобы повысить общественную безопасность в условиях постоянных восстаний в этом санджаке[26].

В 1613 году османские власти отдали приказ об уничтожении всех вновь построенных христианских церквей в селах Охридского санджака[27].

Османский путешественник Эвлия Челеби (1611—1682) посвятил целую главу своего труда Сейяхатнаме Охридскому санджаку[28].

Примечания

  1. Stojanovski, Aleksandar (1989), Makedonija vo turskoto srednovekovie : od krajot na XIV--početokot na XVIII vek, Skopje: Kultura, с. 49, OCLC 21875410, <https://books.google.com/books?id=ND4yAAAAIAAJ&q=%22%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA%22&dq=%22%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA%22&hl=en&sa=X&ei=tST2TtaHM8fe4QSpp8yNCA&redir_esc=y>. Проверено 24 декабря 2011.  Архивная копия от 10 июля 2020 на Wayback Machine
  2. Stojanovski, Aleksandar (1989), Makedonija vo turskoto srednovekovie : od krajot na XIV--početokot na XVIII vek, Skopje: Kultura, с. 49, OCLC 21875410, <https://books.google.com/books?id=ND4yAAAAIAAJ&q=%22%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA%22&dq=%22%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA%22&hl=en&sa=X&ei=tST2TtaHM8fe4QSpp8yNCA&redir_esc=y>. Проверено 24 декабря 2011.  Архивная копия от 10 июля 2020 на Wayback Machine
  3. Šabanović, Hazim (1959), Bosanski pašaluk : postanak i upravna podjela, Sarajevo: Oslobođenje, с. 20, OCLC 10236383, <https://books.google.com/books?ei=v5r4Tq-zDcb64QSRtMSNCA&id=kkQQAAAAIAAJ&dq=%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA+%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE&q=%22Poslije+pogibije+kralja+Marka+i+Konstantina+Deja-+novi%C4%87a+na+Rovinama+%281394%29+pretvorene+su+njihove+oblasti+u+turske+sand%C5%BEake%2C+Custelndilski+i+Ohridski.+%22#search_anchor>. Проверено 26 декабря 2011.  Архивная копия от 2 августа 2020 на Wayback Machine
  4. Godišnjak, vol. 4, Sarajevo: Državna Štamparija, 1952, с. 175, OCLC 183334876, <https://books.google.com/books?ei=vJj4TuWRO6rc4QTw8N2NCA&id=f04iAAAAMAAJ&dq=%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA+%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE&q=%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4#search_anchor>. Проверено 26 декабря 2011.  Архивная копия от 6 августа 2020 на Wayback Machine
  5. Vakıflar Genel Müdürlüğü. Vakıflar dergisi, Volumes 6-7. — Türk Tarih Kurumu Basimevi, 1965. — С. 138. Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine. — «...Aydin beyi Cüneyd Bey H. 809 (= 1406) da Ohri'ye sancak beyi...».
  6. İnalcık, Halil, From empire to republic : essays on Ottoman and Turkish social history, Istanbul: Isis Press, с. 88, ISBN 978-975-428-080-7, OCLC 34985150, <https://books.google.com/books?id=kIhpAAAAMAAJ&q=balaban+ohrid&dq=balaban+ohrid&hl=en&sa=X&ei=TZMET_vxH-7c4QS-_ITECA&redir_esc=y>. Проверено 4 января 2012.  Архивная копия от 2 августа 2020 на Wayback Machine
  7. The Encyclopaedia of Islam, vol. 4, Leiden: Brill, 1954, с. 140, ISBN 978-90-04-14448-4, OCLC 399624, <https://books.google.com/books?ei=KB72TpvWEqqF4gS4qoySCA&id=kIjrAAAAMAAJ&dq=critoboulus+1466+elbasan&q=%22breaking+of+faith%22#search_anchor>. Проверено 24 декабря 2011. 
  8. Kiel, Machiel (1990), Ottoman architecture in Albania, 1385-1912, Istanbul: Research Centre for Islamic History, Art and Culture, с. 39, ISBN 978-92-9063-330-3, <https://books.google.com/books?ei=tu4KT47yBs3Q4QTu1aWnCw&id=2xYzAAAAIAAJ&dq=1466+ohrid&q=%22the+usually+well+informed+Tursun+Beg+%22#search_anchor>. Проверено 9 января 2012.  Архивная копия от 7 июля 2020 на Wayback Machine
  9. Glasnik na Institutot za nacionalna istorija (макед.). — Skopje: Institut za nacionalna istorija, 2001. — С. 69. Архивная копия от 2 августа 2020 на Wayback Machine. — «...пописа (Tapu tahrir defterleri), извршени од страна на официјалните турски власти, првиот во 1467, а вториот во 1583 година. Пописите се вршени на територијата на целиот Охридски санџак,».
  10. Prilozi: Contributions. — Makedonska akademija na naukite i umetnostite. Oddelenie za opštestveni nauki, 1976. — С. 84. Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine. — «едниот е од 1519 година ... Овај пописни дефтер је сумарен (icmal)».
  11. Smailagic, Nerkez (1990), Leksikon Islama, Sarajevo: Svjetlost, ISBN 978-86-01-01813-6, OCLC 25241734, <http://es.scribd.com/doc/39442123/LEKSIKON-ISLAMA-Nerkez-Smailagi%C4%87>. Проверено 28 декабря 2011.  Архивная копия от 16 января 2021 на Wayback Machine
  12. Sokoloski, Metodija & Aleksandar Stojanovski (2000), Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod: kn. 1-2. Opširen popisen defter na ohridskiot sandžak od 1583 godina, Arhiv na Makedonija, с. 9, ISBN 978-9989-622-19-9, OCLC 438974883, <https://books.google.com/books?id=DYhpAAAAMAAJ&q=%22%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BE%D1%82+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA%22&dq=%22%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BE%D1%82+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA%22&hl=en&sa=X&ei=k7L4To2lAc6N4gSmzbyNCA&redir_esc=y>. Проверено 26 декабря 2011.  Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine
  13. Prilozi: Contributions. — Makedonska akademija na naukite i umetnostite. Oddelenie za opštestveni nauki, 1976. — С. 84. Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine. — «во целиот Охридски санџак имало вкупно 22 нахии од кои 6 се во Македонија, а останатите 16 се во Албанија».
  14. Stojančević, Vladimir. Južnoslovenski narodi u Osmanskom carstvu od Jedrenskog mira 1829. do Pariskog kongresa 1856. godine (макед.). — Izdavačko-štamparsko preduzeće PTT, 1971. — С. 336. Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine. — «Арбанаса, у македонским крајевима, изван арбанашког етничког масива са центрима у средњој Албанији, било је у нешто изразитијем броју у Охридском санџаку, и у Битољу као главном граду Румелијског вилајета.».
  15. Iz istorije Albanaca, Belgrade: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, 1969, с. 94, OCLC 11282187, <https://books.google.com/books?id=HVE8AAAAMAAJ&q=%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA&dq=%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA&hl=en&sa=X&ei=0JP3TuzfE4vT4QTX29SNCA&redir_esc=y>  Архивная копия от 10 июля 2020 на Wayback Machine
  16. Archivum Ottomanicum. — Mouton, 2007. — С. 174. Архивная копия от 10 июля 2020 на Wayback Machine
  17. Houtsma, M. Th. E. J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913-1936 (англ.). — P. 765. Архивная копия от 2 августа 2020 на Wayback Machine
  18. Smailagic, Nerkez (1990), Leksikon Islama, Sarajevo: Svjetlost, с. 515, ISBN 978-86-01-01813-6, OCLC 25241734, <http://es.scribd.com/doc/39442123/LEKSIKON-ISLAMA-Nerkez-Smailagi%C4%87>. Проверено 28 декабря 2011.  Архивная копия от 16 января 2021 на Wayback Machine
  19. Studime historike (алб.). — Akademia e Shkencave, Instituti i Historisë., 1986. — С. 91. Архивная копия от 6 августа 2020 на Wayback Machine
  20. Houtsma, M. Th. E. J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913-1936 (англ.). — P. 1178. Архивная копия от 10 июля 2020 на Wayback Machine
  21. Gjurmime albanologjike (серб.). — Pristina: Albanološki institut u Prištini, 1968. — С. 177. Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine
  22. http://tarihvemedeniyet.org/documents/makaleler/20.%20yy%20Osmanli%20Vilayetleri.pdf Архивная копия от 19 октября 2017 на Wayback Machine Ottoman Provinces before 1908
  23. Shukarova, Aneta; Mitko B. Panov; Dragi Georgiev & Krste Bitovski (2008), Todor Chepreganov, ed., History of the Macedonian People, Skopje: Institute of National History, с. 133, ISBN 9989-159-24-6, OCLC 276645834, <https://www.scribd.com/doc/66035878/History-of-The-Macedonian-People-ed-Todor-Chepreganov-Institute-of-National-History-Skopje-2008>. Проверено 26 декабря 2011.  Архивная копия от 6 марта 2016 на Wayback Machine
  24. Shukarova, Aneta; Mitko B. Panov; Dragi Georgiev & Krste Bitovski (2008), Todor Chepreganov, ed., History of the Macedonian People, Skopje: Institute of National History, с. 133, ISBN 9989-159-24-6, OCLC 276645834, <https://www.scribd.com/doc/66035878/History-of-The-Macedonian-People-ed-Todor-Chepreganov-Institute-of-National-History-Skopje-2008>. Проверено 26 декабря 2011.  Архивная копия от 6 марта 2016 на Wayback Machine
  25. Bogdanov, Nada (1966), Enciklopedija Leksikografskog zavoda, vol. 4, Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, с. 191, OCLC 3726191, <https://books.google.com/books?ei=zLD3TrHPJIyO4gT33tHEDQ&id=hVAUAQAAIAAJ&dq=%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA&q=%22ohridski+sand%C5%BEak%22#search_anchor>. Проверено 26 декабря 2011.  Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine
  26. Matkovski, Aleksandar. Otporot vo Makedonija vo vremeto na turskoto vladeenje: Buni i vostanija (макед.). — Skopje: Misla, 1983. — С. 141. Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine. — «За да се зголеми безбедноста во постојано побунетиот Охридски санџак, на 25 јули 1571 година била покрената акција овој санџак да се подели на два.».
  27. Zirojević, Olga (1984), Crkve i manastiri na području Pećke patrijaršije do 1683. godine, Belgrade: Istorijski institut u Beogradu, с. 33, OCLC 15034890, <https://books.google.com/books?ei=0JP3TuzfE4vT4QTX29SNCA&id=isAYAAAAMAAJ&dq=%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA&q=%22%D0%9F%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%83%D1%9B%D0%B5%D0%BC%D0%BE+%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B5%2C+%D0%B8%D0%B0%D0%BA%D0%BE+%D1%98%D0%B5+%D1%80%D0%B5%D1%87+%D0%BE+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%87%D1%98%D1%83+%D0%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B5%2C+%D0%B4%D0%B0+%D1%98%D0%B5+1613.+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5+%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%BF%D0%BE+%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D1%83+%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA%D1%83.+%22#search_anchor>. Проверено 26 декабря 2011.  Архивная копия от 16 июля 2020 на Wayback Machine
  28. Çelebi, Evliya (1967), Granice Ohridskog Sandžaka, Putopis [Seyahatname], Svjetlost, с. 547, <https://books.google.com/books?ei=0JP3TuzfE4vT4QTX29SNCA&id=nFU6AQAAIAAJ&dq=%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA&q=ohridskog+sand%C5%BEaka#search_anchor>. Проверено 25 декабря 2011.  Архивная копия от 29 сентября 2020 на Wayback Machine