Елена Болгарская

Эта статья находится на начальном уровне проработки, в одной из её версий выборочно используется текст из источника, распространяемого под свободной лицензией
Материал из энциклопедии Руниверсалис
Елена Болгарская
болг. Елена Българска
Елена Болгарская фреска из монастыря в ЛесновоЕлена Болгарская фреска из монастыря в Лесново
8-й Королева Сербии

Дата смерти 7 ноября 1374(1374-11-07)
В браке Стефан Урош IV Душан
Дети сын: Стефан Урош V
дочери: 1) Ирина,
2) Имя неизвестно
Отношение к религии Православие, сербская церковь

Елена Болгарская (болг. Елена Българска) — королева сербов, жена сербского короля (позже - царя) Стефана Душана IV, мать Стефана Уроша V.

Биография

Елена Болгарская является потомком трёх царственных родов Балкан — Комнинов, Асени и Шашманов. На Пасху 19 апреля 1332 года состоялось её бракосочетание с сербским королём Стефаном Урошем IV. Брак был организован из политических соображений, положение Болгарии было тогда крайне тяжёлым, страна находилась под давлением со стороны Византии, а также набравшей силу Сербией.

Первые годы брака положение королевы было также крайне трудным, поскольку она не могла родить наследника мужского пола, королём велись переговоры с немецким императором о браке с одной из его дочерей. После того как королева родила наследника, переговоры были прекращены.

Присутствие Елены при дворе сербского короля дало болгарам основание полагать о нормализации отношений со своим могущественным соседом, в то же время эти ожидания полностью не оправдали надежд. Однако Елена Болгарская в силу своих возможностей проводила проболгарскую политику.

В 1347 году Елена вместе со своим мужем королём Стефаном Душаном и сыном Стефаном Урошем посетили святую гору Афон, некоторыми историками считается первой женщиной, посетившей Афон.

В 1355 году после смерти своего мужа стала регентом для своего малолетнего сына царя Стефана Уроша V.

В 13601365 году упоминается как независимая (от Сербии) правительница города Серре, захваченного у греков.

Елена Болгарская скончалась 7 ноября 1374 года.

Источники и литература

  • Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia (лат.) / Collegerunt et digesserunt Dr. Ludovicus de Thallóczy, Dr. Constantinus Jireček et Dr. Emilisnus de Sufflay. — Vindobonae: Typis Adolphi Holzhausen, 1918. — Vol. II, Annos 1344-1406 continens.
  • Actes d’Esphigmenou. Textes, édition diplomatique par J, Lefort. Paris, 1973. Actes de Kutlumus; éd. P. Lemerie, Paris, 1945.
  • Божилов, И. Родословието на цар Иван-Александър. ИПр., 3-4, 1981.{
  • Димитријевић, С. Нова серија нових врста српског средњовековног новца. Старинар, XV—XVI, 1964.
  • Ioannis Cantacuzeni imperatoris historiarum libri IV, cura L. Schopeni, I—III, Bonnae, 1828—1832.
  • Lemerle, P. Philippes et la Macédoine orientale à l’époque chrétienne et byzantine, Paris, 1945.*Nicol, D. The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca 1100—1460, Dumbarton Oaks, 1968.
  • Mercati, G. Notizie di Procoro e Demetrio Cydone, Studi е Testi, 56, Roma, 1931.
  • Наумов, Е. П. Господствующий класс и государственная власть в Сербии XIII—XV вв., М. 1975.
  • Новаковић, С. Законски споменици српских држава средњег века. Београд, 1912.
  • Новаковић, С. Срби и турци. Историјске студије о првим борбама с најездом турском пре и после боја на Косову. Београд, 1960 (трето издание).
  • Окуньев, Я. JI. Грађа за историји српске уметности: 2. Црква Св. Богородица-Матеич. ГСНД, 7-8, 1930.
  • Острогорски, Г. Серска област после Душанове смрти. Београд, 1965.
  • Politis, L. Griechischen Handschriften der Serbischen Kaiserin Elisabeth, BSI, 2, 1930.
  • Пурковић, M. Кад се покалудерила царица Јелена. ПКЈИФ, XII, св. 2-3, 1932.
  • Радојчић, С. Портрети срапских владара у Средњем веку, Скопље, 1934.
  • Соловјев, А. Повеля крља Душана о манастиру Св. Николе у Врањи. ПКЈИФ, 7, 1927.
  • Ђурић, В. Византијске фреске у Југославији. Београд, 1980.